Američki superherojski strip je počev od sredine 50-ih godina 20. veka, pa naredne dve decenije, prošao korenite promene. Ovaj period se danas naziva srebrnim dobom (Silver age), i evolutivni je nastavak zlatnog doba superherojskog stripa, koje je počelo objavljivanjem Supermena u junu 1938. godine.
Nekoliko je faktora uticalo na tematiku i konačnu formu superherojskih stripova srebrnog doba. Pre svega, tu je CCA (Comics Code Authority) ustanovljenog 1954, doslovno cenzorskog tela koje je zbog tadašnjeg ubeđenja da stripovi podstiču maloletničku delinkvenciju kontrolisalo sadržaj svakog izdanja. Izdavači i autori su morali da zadovolje opsežan spisak propisa i regulativa ove organizacije. Tematika i stepen nasilja morali su da budu prilagođeni propisima koji su suštinski gušili svaki vid slobodnog izražavanja, ali su takođe podstakli autore da budu dovitljiviji i maštovitiji. Umesto da vidimo industriju zabave koja se guši u cenzuri, zapravo primećujemo eksponencijalni rast tema, junaka i dekonstrukcija porekla već postojećih superheroja.
Taj period je i vreme apsolutne dominacije legendarnih stvaralaca na polju američkog superherojskog stripa – Džek Kirbi, Sten Li, Stiv Ditko, Džon Bjusema, Karmin Infantino – da pomenemo samo neke od njih. U ovom periodu su svi oni upregli celokupne svoje kreativne kapacitete i izmislili priče i likove koji u superherojskom stripu opstaju i danas.
I treći važan faktor u određivanju srebrnog doba jeste globalna pretnja atomskim oružjem. Svet je video šta atomske bombe mogu da učine od gradova, ali niko zaista nije razumeo tu neverovatnu silu, što je bilo plodno tlo za maštu strip stvaralaca. Nauka je u to vreme snažno grabila napred, više kao sluga trke u naoružanju velikih sila nego iz altruističkih razloga. Ipak, rezultat je isti. Nauka je postala sastavni deo svakodnevice, a superheroji su naglo počeli da dobijaju moći posle neuspelih naučnih eksperimenata.
Kada su se svi ovi faktori poravnali, dobili smo jedan od najplodotvornijih perioda američkog stripa, a junaci koji su tada nastali i danas su sveprisutni u ovoj industriji. Jedan od njih je i Hulk, zeleni behemot kojeg napajaju gama zračenje i gnev, a čije se prvo pojavljivanje u stripu odigralo pre tačno šest decenija. U maju 1962. godine objavljen je prvi strip o Hulku po scenariju Stena Lija i sa crtežom Džeka Kirbija. Serijal nije dugo poživeo, samo šest svezaka. Ugašen je zbog loše prodaje. Ali Hulk kao lik je opstao. Postao je jedan od osnivača Osvetnika, gostovao u drugim serijalima poznatijih junaka. Nekad je bio pretnja, mnogo češće neshvaćeni heroj, ali je bio stalno prisutan. Tek kada je primio pismo studenata sa jednog koledža, Sten Li je shvatio koja je tačno ciljana publika kojoj se Hulk najviše dopao. Studenti su ti koji su u tom periodu umeli da čitaju između redova i shvate potencijal Hulka kao lika. Njegov dualizam, tragična strana njegove ličnosti, neshvaćenost i način na koji ga društvo odbacuje, bili su idealna tema za studente koledža i njihove vršnjake. Hulk se time čvrsto ukopao u superherojskom stripu i ostao među nama do danas.
Verovatno su svi svesni istorijata i moći ovog lika – naučnik Brus Baner je tokom atomske probe pokušao da spase tinejdžera Rika Džonsa, i ostao pokošen gama zračenjem. Rezultat je jedinstvena mutacija, pa Baner u nastupima besa postaje Hulk, zeleno čudovište koje je sve snažnije kako raste njegov gnev. Ovo je, naravno, skraćena verzija jer je tokom šest decenija Hulk znatno obogatio biografiju i raspon moći, ali i način na koji ih koristi. Ali u srži svega stoji ta dualnost između Hulka i Brusa Banera, dva odvojena entiteta koji su u koliziji. Baner prezire Hulkovu destruktivnu silu i krivi ga za život u izgnanstvu. A Hulk prezire Banerovu slabost. Ali u tom dualizmu naslućujemo još jednu tragičnu sudbinu. Hulk, naime, živi za to da štiti krhkog Banera, ma koliko ga ovaj prezirao. Ljudski faktor u njima je taj koji pokazuje nepomirljivi antagonizam, dok sirova sila postupa samo onako kako je stvoren, poput deteta koje je prinuđeno da preuzme ulogu roditelja.
Hulk je jedan od likova za koje ne znamo tačno koliki je udeo Stena Lija i Džeka Kirbija u njegovom stvaranju. Obojica su tvrdila da su došli na tu ideju, pa možemo samo da sve pripišemo sinergiji ova dva stvaraoca. No, čija god da je zasluga za njegovo stvaranje, kao inspiraciju su koristili Frankenštajnovo čudovište, roman „Doktor Džekil i mister Hajd“ Roberta Luisa Stivensona, golema iz hebrejske mitologije, kao i Kvazimoda iz Igoovog romana „Zvonar Bogorodičine crkve“. A boja? Prvobitno je bio siv, jer autori nisu želeli da asocira na bilo koju etničku grupu, ali tadašnja tehnika štampe ih je vrlo brzo primorala da Hulk postane zelen, što je ostala jedna od njegovih najznačajnijih odlika.
Za šest decenija Hulk je prošao mnogo različitih verzija i ima bogatu istoriju. Međutim, ono što najviše definiše njegov lik jeste disocijativni poremećaj ličnosti. Podeljen identitet Brusa Banera i Hulka je zanimljiva premisa, pa su autori s vremenom došli na ideju da stvaraju nove verzije Hulkova. Tako danas imamo Džoa Fiksita, Maestra, Đavoljeg Hulka, Lomitelja Svetova… Spisak je poduži, ali svaki od ovih Hulkova je entitet za sebe, sa posebnim moćima, slabostima, pa i stepenom inteligencije koja nekada premašuje onu Brusa Banera. „Besmrtni Hulk“ Ala Juinga i Džoa Beneta (sada u izdanju Čarobne knjige), korenito se bavi brojnim verzijama Hulka i celom njegovom istorijom. Sasvim prigodno za njegov šezdeseti rođendan, jer Hulk je pokazao da ima veliki potencijal i sposobnost da se uklopi u nove trendove u svetu stripa. I kao takav ostaće sa nama još mnogo decenija.
Nikola Dragomirović
