Navršilo se 60 godina otkad se mlađani superheroj sa moćima pauka prvi put zanjihao na nitima mreže na stranicama Marvelovog Amazing Fantasy #15 u avgustu 1962. godine. U istorijatu američkog superherojskog stripa, Spajdermen će biti ovekovečen kao jedan od revolucionarnih likova ovog žanra. Razlog za to je jednostavan – nikada pre njega nije bilo lika poput njega. Ako se sagledaju sve činjenice, Supermen je obeležio početak epohe superheroja; Fantastična četvorka je u novembru 1961. godine tome dodala novu dimenziju realizma kao prvi tim superheroja koji se pored zločina suočava i sa drugim izazovima svakodnevice; a Spajdermen je prvi tinejdžer u ulozi glavnog junaka obdarenog moćima i problemima – tinejdžera. Pre njega su svi tinejdžeri bili pratnja glavnom junaku, deo dekora i scenografije, komična kontrateža „velikim“ problemima superheroja koji po pravilu mora da ima i tragičnu crtu u svom karakteru. Piter Parker/Spajdermen je pak postao svetski prepoznatljiv brend baš zbog načina na koji je mogao da se poveže sa mlađim čitaocima.
Priča o nastanku Spajdermena je danas dovoljno mitologizovana, a pritom je Sten Li u svom prepoznatljivom maniru voleo da u njoj uzima većinu ako ne i sve zasluge. Često se tu marginalizuje uloga veličanstvenog Stiva Ditkoa, pa i Džeka Kirbija, koji je zapravo imao veću ulogu od olovke na naslovnicama. Voleo je da pripoveda kako je posle uspeha Fantastične četvorke često razmišljao o novim junacima koji su bliži ljudima, za razliku od polubožanstava koja su do tada krasila stranice stripova. No, istina je da je njegova ideja o tinejdžeru sa moćima pauka naišla na podsmeh uredništva. Često je pričao o tome kako ga je urednik strpljivo saslušao, a potom uzvratio da mu je ideja glupa, da tinejdžerski problemi ne interesuju čitaoce, a i da se svi užasavaju paukova – ko bi čitao takvo nešto? Sten Li je uspeo da uglavi – da, to je prava reč – priču o Spajdermenu u poslednji broj umiruće edicije Amazing Fantasy planiran za avgust 1962. godine. Nikoga nije bilo briga šta će biti objavljeno u poslednjoj svesci serijala koji se gasi. Toliko nisu marili da su dopustili Liju i da preimenuje tu ediciju u poslednjoj svesci, jer je naziv do tada glasio Amazing Adult Fantasy. Ipak, ispalo je da ih je briga, jer su reakcije publike bile neverovatne. Poslednji broj umiruće edicije je preko noći postao najprodavaniji Marvelov naslov, a junak je dobio sopstvenu ediciju – The Amazing Spider-Man – već u martu sledeće godine. Ostalo je istorija.
Ako malo dublje zagrebemo istoriju, shvatićemo da današnji Spajdermen nije i jedini. Sten Li i Džek Kirbi su godinu dana ranije, u avgustu 1961. godine, eksperimentisali sa insektolikim likom u stripu Journey into Mystery #73, u kome posle nuklearne probe u Nju Meksiku jedan pauk mutira u antropomorfno džinovsko biće i počne da napada ljude. To je scenario koji neodoljivo podseća i na Hulka, ali je svakako kratkog veka. Nesrećnog pauka su ubili već na kraju tog stripa. Kao što je urednik Martin Gudman rekao Stenu Liju – ljudi se užasavaju paukova. Ovog novog, tinejdžerskog i više čovečnog, beznadežnog štrebera i potajno zaljubljenog u najlepšu devojku u školi, narod je ipak voleo. Čitaoci su mogli da se povežu s njim. Čak toliko da je po istraživanju magazina Game iz 2021. godine, sprovedenog u skoro celom svetu, Spajdermen omiljeni junak iz stripa (u 57 zemalja, uključujući Srbiju). Na drugom mestu je Čudesna žena kao omiljena u 15 zemalja, Betmen je favorit u 11 zemalja, Kanada i Australija najviše vole Kapetana Ameriku (!), dok je u Turskoj omiljen Grut. Negativci? Srbija i Meksiko su jedini glasali za Ultrona kao omiljenog negativca, dok se većina (66 zemalja) opredelila za Tanosa. Spajdermen je i omiljeni stripski junak bivšeg predsednika SAD Baraka Obame. Ali, to sada nije tema.
Šta je to što ljudi vole kod Spajdermena već 60 godina? Moći? Kostim? Nezaustavljivu žeđ za pravdom? Čini se da vole probleme sa kojima se nosi Piter Parker kao čovek. Jer je sasvim ugodno čitati o tome kako i neko sa moćima, neko koga svet – ne računajući u to Dž. Džonu Džejmsona – vidi kao heroja, ima probleme sa kojima se nosi svaki mali čovek u svakom velegradu na svetu. Piter Parker je siroče. Saznaćemo da su mu roditelji bili agenti ŠTIT-a, i poginuli su na zadatku. Živi sa strinom i stricem, pa jednog od njih gubi svojom krivicom. Prvi poriv koji je imao kada je stekao moći jeste da pomoću njih zaradi neki dolar više (ne zločinom, naravno). Ko ne bi? Bogataši i moćnici, svakako. Ali običan čovek? Neko lišen zlatne kašike bi prvo pomislio da olakša sebi egzistenciju, pa i – zašto da ne? – osvoji devojku koju voli. Piter radi upravo to, kao što bi i većina čitalaca uradila, i suočava se sa gubitkom zbog svojih postupaka. „Uz veliku moć dolazi velika odgovornost.“ Piter tu uči lekciju na teži način. Ali ma koliko da mu život udeli udaraca ispod pojasa, Piter se nekako osovi na noge i nastavi dalje. Piter Parker! Ne Spajdermen! I čitaoci to vole. Vole Pitera Parkera, mladića ispod maske, isto koliko i superheroja čije boje ponosno nosi. Vole da znaju kako ima nade za njih, kako ne mora uvek da bude nagrade na kraju, ali da je dovoljno smoći snage da se ustane i nastavi dalje.
Piter je pak rastao, ostvarivao snove, zaljubljivao se, nastavljao dalje slomljenog srca, odricao se i krvario... Pretrpeo je više nego mnogi drugi superheroji, i scenaristi se katkad sa posebnim sadizmom ophode prema njemu. Ne uvek bez određene doze patetike, što se lako zaboravi. Ali on te gubitke, traume i nedaće nosi poput oklopa i nastavlja dalje da balansira na tankoj niti paukove mreže između sveg svetovnog, ljudskog izazova života i poziva superheroja. I tako već 60 godina.
Srećan rođendan, Pauče!
.jpg)
