Slikanje surove stvarnosti
Mladi irski katolik je, poput oca, započeo karijeru kao stolar. Bio je peti od sedmoro dece, rođen u Merilendu 27. januara 1957, a odrastao je u Vermontu. Stripove je voleo, u to nema sumnje, i sačuvano je nekoliko pisama koja je poslao redakcijama ranih sedamdesetih. Jedno je i objavljeno u Marvelovom „Ketu“ #3. Međutim, otac mu je bio stolar i nije se mnogo razmišljalo o drugačijoj karijeri za mladog Frenka Milera. Takođe, nije bilo novca za školovanje, a i ko bi platio umetničke škole petom detetu katoličke radničke porodice.
Nekoliko događaja vezano je za crtačku i scenarističku karijeru Frenka Milera. Dva uključuju vatreno oružje, a treći Nila Adamsa.
Prvi događaj je iz vremena kada se Frenk Miler tek doselio u Njujork. Bila je 1976. godina i mladić je sa stolarskim zanatom došao u velegrad, gde su ga svi posmatrali kao nižerazredno biće iz provincije. Iako je duboko u sebi sanjao o tome da postane strip-autor, Miler je prvo našao posao kao stolar. Presudni trenutak, kada je zauvek okrenuo leđa tom zanatu, odigrao se jednog jutra kada je došao na posao i zatekao nekoliko naoružanih mračnih likova. Ispostavilo se da je vlasnik kuće na kojoj je Frenk radio bio diler kokaina koji se zamerio lokalnom mafijašu. Mafijaš je poslao nekoliko „momaka“ da ga nauče pameti, a Frenk se umalo našao usred toga. Samo se okrenuo i nikada se više nije vratio.
Treba pomenuti nekoliko činjenica o Frenku Mileru iz 1976. godine – bio je to tvrdoglav i slabašan mladić prestravljen od velegrada u koji je došao. Posle incidenta, rešio je da uloži sav mogući napor i nađe posao kao crtač. Jedino što je bio potpuno samouk. Srećom, imao je dovoljno talenta i tvrdoglavosti da u tome uspe.
Drugi događaj – susret sa Nilom Adamsom, legendom stripa u to vreme (a i danas). Adams je pristao da pregleda Milerove crtačke pokušaje, davao bi mu stroge kritike i iskreno je verovao da za mladog crtača u pokušaju nema mnogo nade. Ipak je puštao Milera da se redovno vraća po nove porcije kritika i davao mu savete. A Miler je „kao sunđer“, kako se Adams kasnije prisećao, upijao sve što mu je rečeno. Posle bezbroj pokušaja da nađe posao, i još više razočaravajućih Adamsovih kritika, Miler se jednog dana pojavio u studiju sa tri table stripa. Adams je po običaju iskritikovao crtež i savetovao Mileru da ih ponovo nacrta jer „ništa tu ne valja“. „Baš ništa, sve ponovo?“, upitao je Miler. Adams je potvrdio. I onda je Miler ponosno rekao da je „Vestern pablišing“ kupio te tri strane stripa i da će ih objaviti. Nil Adams se samo smireno vratio poslu i konstatovao da Frenk ipak neće morati da radi table ponovo.
Da li je Adams stvarno mislio da za Milera nema nade ili je samo pokušavao da ga iskali, to nikad nije dokraja razjašnjeno. Frenk Miler je ubeđen da je posredi proces učenja, a Adams to nikada nije opovrgao niti potvrdio.
Bilo kako bilo, Miler je počeo da crta, a to je bila i poenta. I karijera mu je zaista munjevito krenula od tada. Da li je reč samo o talentu ili je Frenk bio zaista tvrdoglav i željan napretka, tek posle nekoliko kratkih priča iz 1978. u „DC-ju“, „Marvel“ mu nudi stalnu poziciju već 1979. godine. Tri godine od dolaska u Njujork Miler je ostvario snove. U početku je bio samo ispomoć. Kada neko odsustvuje sa posla ili kasni sa rokovima, Frenk bi uskakao. Jedan od tih naslova bio je „Spektakularni Spajdermen“, i tu se Miler susreo sa likom Derdevila, koji je kao serijal bio u škripcu. Miler je predložio urednici u „Marvelu“ Meri Džo Dafi da uskoči u serijal, i uz njenu podršku postao je crtač „Derdevila“. Prvi broj koji je potpisao objavljen je u maju 1979, a manje od dve godine kasnije, na predlog Denija O’Nila, Miler je preuzeo i scenario na ovom naslovu. I tu počinje čuvena revolucija „Derdevila“, ali i Frenka Milera. Od mladog autora postao je zvezda u usponu, jedan od onih čije se ideje prihvataju sa ushićenjem. Već krajem sledeće godine potpisao je „Vulverina“, po scenariju Krisa Klermonta, još jedno izdanje za koje je ovenčan slavom.
U periodu od 1983/4. godine pa do 1987. Miler je dominirao strip-scenom zajedno sa Murom. Za „DC“ je uradio „Ronina“, nesvakidašnju epopeju inspirisanu mangama, a na horizontu se nazirao i čuveni „Povratak Mračnog Viteza“ iz 1986. godine.
Međutim, prethodno se odigrao treći značajan događaj. Milera, koji se već malo opustio na ulicama Got… ovaj, Njujorka, dok se uveče vraćao kući pun ideja, u uličici ga je presreo naoružani pljačkaš. Nije to bio prvi put da ga u gradu neko opljačka, ali ovog puta scena mu se urezala u pamćenje. Pljačkaš se kikotao, prisetio se kasnije Miler, i to ga je najviše uznemirilo. Nije znao da li će ga ovaj ubiti iz čiste zlobe nakon što ga opljačka. I to je u Mileru stvorilo ideju o mračnom gradu u kome kriminal bespoštedno hara. O gradu u kome nada sve manje obitava. O mračnoj priči koja će biti brutalnija i sumornija od svega što je dotad napisao.
U tom trenutku straha i beznađa rođena je ideja o atmosferi „Povratka Mračnog Viteza“, priči koja će postati najvažnija referenca u bibliografiji ovog strip-junaka. A i u Milerovoj. Ideja o junaku koji se povukao deceniju ranije, posmatra Gotam kao košmarni rezultat svog penzionisanja i odlučuje da se vrati na scenu uprkos činjenici da je navršio pedesetu u to vreme bila je revolucionarna. Međutim, Betmen / Brus Vejn promenio se koliko i grad koji ga okružuje. Radikalniji je, ciničniji, manje spreman na kompromise i propuste, ali i manje razume svet u kome obitava. Umesto nekadašnje plejade kostimiranih zlikovaca, sada se suočava sa javnim mnjenjem, novim generacijama huligana bez agende, liberalima i desničarima, kao i politikom zemlje koja negira postojanje superheroja. Svet u koji Betmen ponovo stupa doživljava ga kao mit, mnogi su sumnjali da je ikada i postojao. Njegov krut stav i nepokolebljivost cepaju auditorijum na tabore onih koji podržavaju radikalne stavove Mračnog Viteza i one koji ga krive upravo za kriminalno ponašanje zlikovaca koje progoni.
Posle „Povratka Mračnog Viteza“, usledili su „Derdevil: Ponovo rođen“ i „Betmen: Godina prva“ sa Dejvidom Macukelijem, koji su dodatno učvrstili Milerovu poziciju. Ali već 1987. godine desio se raskol sa „Marvelom“ i „DC-jem“ jer je smatrao da se sadržaji cenzurišu. Nakon toga će pokrenuti nekoliko autorskih serijala, imati povremene pauze u stvaralaštvu, oprobati se u filmskoj režiji, i objaviti nekoliko ničim izazvanih nastavaka „Povratka Mračnog Viteza“. Poslednjih godina vladale su spekulacije da je Frenk Miler slabog zdravlja i da zbog toga odlaže projekte. No Miler je sve te navode pobijao i tvrdio da se odlično oseća.
U tom duhu, želimo mu još mnogo godina zdravlja i stvaralaštva. Srećan rođendan, Frenk!
Nikola Dragomirović
Photo © Tim Knox, The Guardian
