Najvoljenija životinja u stripu
Žute je dlake, sa četvrtastim flekama, tela poput majmunskog i sa ušima nalik psećim, a neverovatno dugačak rep, kojim barata kao oružjem i oruđem, zaštitni mu je znak. Smešan je, hrabar kad zatreba, skoro ljudske inteligencije, pirane jede za doručak... Osvojio je svačija srca, a nikada nije rekao ništa više od „huba“. Marsupilami se prvi put pojavio na stranicama stripa poslednjeg dana januara 1952. godine, i to u tada sve popularnijem „Spiruu“. Ispostavilo se da će njegova slava u nekim aspektima biti ravna „Spiruovoj“ i postati neraskidivo vezana za karijeru njegovog tvorca.
Kada je Franken, kao mlada nada frankofonog stripa, preuzeo crtanje „Spirua“ od Žižea, brzo se ispostavilo da se neće zadovoljiti kratkim gegovima i pokojom naivnom avanturom, po čemu je ovaj strip bio dotad poznat. Prvo za šta se pobrinuo bilo je da proširi stalnu postavku likova, koju su do tada činili Spiru, njegov prijatelj Fantazio i inteligentna veverica Spip. Ekscentrični naučnik Grof od Šampinjaka bio je prvi frankenovski dodatak postavci, a ubrzo posle toga na scenu je stupio Marsupilami i zasenio sve pomoćne junake francuskog humorističkog stripa. Posebno jer Marsupilami nije bio samo vickasta pojava neobičnog izgleda, već mu je Franken udahnuo nesvakidašnji karakter dobroćudne prznice. To čudnovato stvorenje imalo je potencijal da nosi ceo serijal na svojim plećima, samo da nije moralo da statira u tuđem stripu.
Pitanje o uzorima i inspiraciji za Marsupilamija krije se u njegovom imenu. Svakako je najočiglednije da je za osnovu uzeo australijske torbare, čiji je latinski naziv „marsupial“. „Ami“ na kraju imena je francuska reč za „prijatelj“. Dok se u sredini imena krije najvažnija inspiracija – Pilou-Pilou, iliti Evgenije iz „Popaja“, životinja sličnog izgleda kao i Marsupilami, ali i jednako vrcavog karaktera. Franken nije krio da mu je to jedan od omiljenih likova iz detinjstva.
No to nije sve. Jer Franken nikada nije bio poput drugih autora i nije se zadovoljavao prostim statusom kvo u stvaralaštvu. Za njega je strip bio više od avanture, morao je da ima smisao i pouku. A Marsupilami je bio savršen katalizator za jedno od najvećih pitanja koje je mučilo Frankena – ekološki opstanak naše planete.
Već među prvim albumima po stupanju Marsupilamija na scenu, Franken mu je posvetio većinu priče, gde je demistifikovao njegovo poreklo i način života u džungli izmišljene južnoameričke parodične zemlje Palombije. U tom „zelenom paklu“, kako ga Franken naziva, prikazan je život Marsupilamija u stilu „Opstanka“, i to kao satirični manifest posvećen ekologiji i očuvanju prirodnih staništa.
Kada se povukao iz „Spirua“ krajem 1960-ih, Franken je dobro znao da je Marsupilami jedino što mora poneti sa sobom. U prvoj priči koju je crtao njegov naslednik Žan-Klod Furnije, Marsupilami se i dalje pojavljuje. Ali značajna je činjenica da ga je svuda docrtao lično Franken. Posle toga je zabranio da se njegov lik koristi u daljim avanturama Spirua i Fantazija.
Franken je u međuvremenu već stvorio druge serijale, ali će proći i kroz dvogodišnju depresivnu epizodu. Jer francuski bogovi humora imaju poseban smisao za ironiju. Dva najveća humoristička talenta frankofonog stripa, Gošini i Franken, nosili su breme veće od sebe. Gošini je pisao Asteriksa, Taličnog Toma i Iznoguda, a sam je isticao kako je izuzetno stidljiv, imao je komplekse i srce mu je stradalo suviše brzo. Preminuo je sa 51 godinom. S druge strane, Franken, jedini koji se po humoru mogao meriti s njim, patio je od depresije veći deo života. Postojale su spekulacije da je sebi oduzeo život 1997. godine, ali istina je da je i njega izdalo srce. No to je druga tema. Za priču o Marsupilamiju značajno je da se već 1970-ih godina Franken sklanjao sa većine projekata i nije mogao da se nosi sa slavom i industrijom stripa koja sputava kreativnost.
Novi život za čudnovatu živuljku nastupio je 1987. godine, kada Franken sa saradnicima pokreće samostalne avanture marsupilamijâ – ovog puta porodice ovih životinja u palombijskoj džungli, ne istog onog iz „Spirua“. Ili, možda, upravo njega? Ko zna, u stripu je sve moguće, a ta tranzicija likova nikada nije dokraja objašnjena. Prvo je Franken sa Batemom i Gregom pisao i crtao, a onda je prepustio Janu i Batemu da stvaraju nove priče, koje je strogo nadzirao sve do smrti. Ovaj opus pod Frankenovim direktnim uticajem objavila je Čarobna knjiga.
Novi „Marsupilami“ bio je značajan iskorak od lika koga smo viđali u „Spiruu“ po ambijentu i samostalnosti avantura, ali je u svemu drugom bio isti, pa čak i bolji od onoga koga smo ranije pratili. Sada je imao priliku da se razmaše i prikaže u punoj slavi. Međutim, i za Marsupilamija stvari se menjaju 2013. godine, kada „Dupuis“ kupuje „Marsu productions“ pokojnog Frankena i dobija pravo da voljeni lik ponovo vrati u avanture Spirua i Fantazija. To se i događa u albumu iz 2016. godine.
Na kraju, glavno je pitanje šta je tačno toliko dopadljivo kod Marsupilamija. Neukroćen je i slobodan, i to je bez sumnje važan sastojak u receptu. U njegovim avanturama, kao i onim gde je prateći lik, nameće se kao veći zahtev dovođenje Marsupilamija u poziciju da svojim delanjem razreši problem, nego što se postavlja pitanje da li on tu situaciju može razrešiti. Jer njegova je nepobedivost, bilo fizička ili u domišljatosti, skoro legendarna. I u najgorim situacijama po Spirua i Fantazija, razbesneli Marsupilami je poput deus ex machina pristizao u pomoć. Ali njegova neobuzdana priroda i nepredvidivi karakter neiscrpan su izvor zabave i situacione komedije, dok u moralnom aspektu Marsu nikada nije posrtao ka ambivalentnosti. U svojoj animalnoj prirodi očuvao je onu iskonsku i naivnu čistoću duše i detinjastost. Prema svetu je dobronameran i radoznao, dok deluje kao da ljude posmatra sa dozom podsmeha prema njihovoj gramzivoj i sebičnoj prirodi, ali je njegova iskrena naklonost rezervisana za probrane i dokazane pojedince. Bilo da je sa Spiruom, Grofom od Šampinjaka ili likovima iz serijala „Marsupilami“, ova živuljka posmatra ljude kao da su razmažena deca koja ne znaju šta rade od sveta, dok ona savršeno postoji u harmoniji sa prirodom i svojim okolišem.
I dok deca svakako pozitivno reaguju na ilustrativne avanture smešne živuljke nezgodne naravi ali oplemenjene neiskvarenom dobrotom, odrasli bi trebalo da vide ono što je Franken stavljao u prvi plan – potrebu da se planeta, priroda i sva njena čuda očuvaju u izvornom obliku. Plemenita je to pouka, ali neispunjena do danas, a Frankena i njemu slične niko nije slušao.
Nikola Dragomirović
