Jubilej svakog junaka u stripu je povod za poseban osvrt na njega. Kada je reč o liku koji nadilazi okvire „junaka iz stripa“, već predstavlja i pop kulturni fenomen poput Taličnog Toma, povod je još značajniji. Retko koji serijali uspeju da sa ovako nesmanjenom popularnošću opstanu pune tri četvrtine veka, i da ne pokazuju ni trunke posustajanja. A još za manji broj njih možemo sa sigurnošću reći da će opstati (najmanje) još toliko. Talični Tom je jedan od njih, jer se uspešno hvata u koštac sa vremenom i poimanjima stripa. On nije samo deo devete umetnosti, već je jedan od eponima koji ga definišu.
Ako se bavimo brojkama, Talični Tom stoji otprilike ovako: više od 80 zvaničnih albuma, od čega skoro deset objavljenih nakon smrti njegovog tvorca; isto toliko spinof albuma u kojima umetnici poput Metjua Bonoma istražuju drugačije, modernije pristupe voljenom kauboju bržem od sopstvene sene; 12 dugometražnih filmova, animiranih i igranih, od čega su čak tri turska i jedan iranski (!); tiraži i prodati primerci širom sveta – nemoguće proceniti, ali u pitanju su milioni kada se sve sabere; uticaj na kulturu – nemerljiv.
Ali brojke su jedno, a Talični Tom i njegov tvorac Moris su mnogo više od toga. Kolega i scenarista Jan, i sam autor nekoliko albuma Taličnog, nazvao je Morisa „karikom koja nedostaje između homo dezinatusa belgikusa i homo amerikanusa komikusa…“, želeći da istakne uticaj američkog stripa koji je utkan u njegove radove. Ali taj uticaj nije bio „prekookeanski“, već neposredan. Moris je stvorio Taličnog 1946, i objavio prvu priču u Spiru almanahu 7. decembra iste godine. Već 1948. se zaputio u Ameriku sa Frankenom, i ostao tamo pet godina, koje je proveo radeći kod tamošnjih kolega i paralelno crtajući Taličnog. Tamo je i upoznao Gosinija, koji će na Taličnom ostaviti dubok pečat skoro koliko i sam Moris, darujući mu specifičan humor koji varira od satire do cinizma.
Obogaćen američkim iskustvom, kao i saradnjom sa Gosinijem, koja je ubrzo usledila, Moris i Talični su vinuti u zvezde sredinom 50-ih godina, i nisu sišli sa trona frankofonog humorističkog stripa, na kojem sede rame uz rame s Asteriksom, Gosinijem i Uderzom. Tu su, naravno, Franken i Spiru, Gaston i ostali, ali nekako uvek za minijaturni korak iza. Ljubitelji stripa se dele na dve kategorije – one kojima je najbolji humoristični frankofoni strip Talični, i one koji tu titulu daju Asteriksu. Ostali su statistička greška.
Kada je epizodom Dalton siti 1968. godine Talični prešao iz Spirua u Pilot, to je najavljivano kao događaj od posebne važnosti za ovaj list.
Gosini je pisao Taličnog sve do smrti 1977. godine. Kao i Asteriksa, uostalom. Ali i posle te godine su Moris i Talični iznedrili izvanredne priče i nizali uspehe. Moris je jasno razumeo šta je Gosini uneo u scenarije i dosledno je to primenjivao, neprestano dorađujući lik Taličnog i tu jedinstvenu satiru Divljeg zapada. Čak je načinio izvanredan iskorak u modernizaciji lika kada mu je 1983. godine uklonio vazda prisutnu cigaretu iz usta i zamenio je travkom, za šta je pet godina kasnije dobio nagradu Svetske zdravstvene organizacije.
Za tri četvrtine veka postojanja Talični se saživeo sa čitalaštvom. Upoznao je legende Divljeg zapada poput Kalamiti Džejn, sudiju Roja Bina, Bufalo Bila, Bilija Kida i mnoge druge; pa se susreo čak i sa Gustavom Ajfelom, Abrahamom Linkolnom i Džekom Londonom… Ali je uvek uspevao da bude veća legenda tog doba od njih samih. U poređenju sa Taličnim u rukama Morisa, Gosinija i njihovih naslednika, čak i ti pitoreskni likovi su delovali kao drugorazredni statisti. Tolika je njegova veličina.
Bonom ga je prikazao kao čoveka od krvi i mesa, nesigurnog i kolebljivog na tren. Čak je i Morisov Talični Tom bio čovečan i pored statusa nepobedive ikone Divljeg zapada, koja je brža od svoje senke. To je bio i ostao lik koga je moguće iznervirati, koji će pogrešiti i priznati svoje mane, koji će se kočoperno boriti za pravdu, ali neće tražiti slavu, a u isto vreme će biti nasamaren bezbroj puta i smejaće se sopstvenoj naivnosti. Ali i tuđoj. Posebno se hvatao za glavu zbog bizarnosti civilizacije, progresa i osionosti belog čoveka, pa je u neku ruku i ogledalo čitalaca koji to isto čine držeći album u rukama. Skoro kao da probija četvrti zid i svestan je da se nalazi u parodiji života. Parodiji koja još traje nesmanjenim tempom, i ne strahuje da se uhvati u koštac sa modernijim izazovima i pristupima. Zato će trajati još 75 godina. Pa još toliko.
Srećan rođendan, Talični, još nam dugo jahao u suton!
Nikola Dragomirović
Dargoov promotivni video povodom 70 godina Taličnog možete pogledati OVDE.
