85 godina Detektiv komiksa
Značajan deo američkog stripa počiva na plećima dva giganta superherojskog žanra – DC-a i Marvela. Iz današnje perspektive, kada se svet pop kulture i superherojskog žanra toliko ističu u očima javnosti i ostvaruju enormne zarade, vredi podsetiti se skromnih početaka ove dve značajne izdavačke kuće. Kao i Marvel, koji je više puta menjao naziv, ni DC nije osnovan kao brend koji danas poznajemo.
Sredinom 30-ih godina 20. veka, industrija stripa bila je tek u povoju. Strip je krenuo kao novinski fenomen koji je kao ciljanu publiku imao mlađe naraštaje. Novinski stripovi bili su izuzetno popularni i s vremenom se došlo na ideju da se serijali reprintuju u posebnim izdanjima. Naravno, u očima tadašnjih izdavača to je samo bilo sredstvo za ostvarivanje dodatnog profita u teškim vremenima tokom i nakon Velike depresije. Začudo, industrija stripa je među prvima počela da staje na noge nakon teških ekonomskih udaraca.
U tom trenutku na scenu stupa major Malkom Viler-Nikolson, preduzimač koji će ostaviti značajan ali kratkotrajan uticaj na istoriju američkog stripa. Njegovo ime može se naći samo na fusnotama početaka stripa, ali ideja koju je tada imao bila je u neku ruku revolucionarna. Naime, on je želeo da pokrene edicije u kojima će se štampati originalni stripovi umesto reprinta postojećih novinskih naslova. I tako je osnovao izdavačku kuću National Allied Publications ili NAP. To je preteča DC-ja kakav danas poznajemo. Godine 1935. Viler-Nikolson je kao prvu ediciju svoje izdavačke kuće objavio Nju fan #1 sa podnaslovom „Veliki magazin stripova“. I ostvario je izuzetan uspeh za to vreme. Ili makar, ostvario je dovoljan uspeh da počne da razmišlja o novim edicijama. Krajem iste godine pokrenuo je drugu ediciju koju je nazvao Nju komiks. Ova nova edicija je u očima istoričara devete umetnosti zlatni standard za ovo doba strip-izdavaštva, i smatra se da je na njenim temeljima ponikla cela moderna industrija stripa. Pristup, odabir naslova, plaćeni autori koji stvaraju ekskluzivni sadržaj za ediciju – sve to je bilo neviđeno i nezamislivo za strip tog perioda. Nju komiks će s vremenom promeniti naziv u Advenčr komiks (Avanturistički stripovi), i pod tim imenom izlaziće do 1983. godine.
No kako su zahtevi tržišta rasli i kako je nastajala sve veća potražnja za originalnim sadržajem, Viler-Nikolson se nalazio u sve većim finansijskim problemima. Ali tako su rasli i njegovi apetiti, jer je sasvim osnovano smatrao da nove specijalizovane edicije mogu privući više zrelijih čitalaca. Došao je na ideju da stvori ediciju namenjenu palp detektivskim pričama, pitoresknim zločincima i pravdoljupcima koji ih gone kroz mračne ulice velegrada. I tako se krajem 1936. godine iskristalisala ideja o ediciji pod nazivom Detektiv komiks, kamenu temeljcu današnjeg DC-ja.
Ali do tada Viler-Nikolson nije imao novca za tu novu ediciju i bio je primoran da traži finansijere. Našao je partnera sa iskustvom u izdavaštvu palp časopisa i štiva mešovitih žanrova – Harija Donenfelda, rumunskog Jevrejina koji je sa porodicom došao u Sjedinjene Američke Države kada je imao pet godina. Donenfeld je 1936. bio iskusan izdavač i biznismen i, pokazaće se, imao je više smisla za poslovanje od svog novog partnera. Pristao je da finansira novu ediciju detektivskih stripova, ali pod uslovom da dobije ravnopravno partnerstvo u kompaniji. Viler-Nikolson nije imao izbora nego da pristane, i 1. marta 1937, tačno pre 85 godina, objavljen je Detektiv komiks #1.
Uspešan serijal za to vreme. Značajniji po tome što će se u okviru njega 1939. godine pojaviti Betmen. Ali već u tom prvom broju čitaoci su imali prilike da vide Slema Bredlija, serijal koji su stvorili Džeri Sigel i Džo Šuster pre nego što su osmislili Supermena. Na naslovnici se zlokobno mrštio Čing Lung, zlikovac nalik Fuu Mančuu, a prvi brojevi Detektiv komiksa se, zbog ove tematike „žute opasnosti“ i stavljanja Azijata u prvi plan kao zlikovaca, danas smatraju rasističkim stereotipima. Ali to su bila druga vremena.
Viler-Nikolson nije dugo ostao za kormilom svoje kompanije. Zbog dugova i pritisaka svog partnera morao je da napusti izdavačku kuću, pa čak i proglasi bankrot nakon što ga je Donenfeld tužio 1938. godine. Zanimljivo je da Viler-Nikolson nije ni slutio da mu sledi bankrot i tužba. Donenfeld ga je početkom 1938. godine sa suprugom poslao na krstarenje do Kube, pod izgovorom da je zaslužio odmor. Poručio mu je da se sa Kube vrati pun novih ideja za buduće projekte. Kada se Viler-Nikolson pak vratio, zatekao je nove brave na redakciji i sveže otkucanu tužbu u pošti. Donenfeldova novoosnovana kompanija Detektiv komiks inkorporejted progutala je Viler-Nikolsonov Nešenel. Kompanija će nekoliko puta menjati zvanične nazive sve do 1977, kada zvanično postaje DC.
Kao bivši major u vojsci, Viler-Nikolson je ostatak života proveo pišući ratne priče, i nije se upuštao u izdavaštvo.
Neposredno nakon što je izbacio partnera iz kompanije, Donenfeld je 1938. godine, posle više odbijanja, pristao da u prvom broju nove edicije Ekšen komiks objavi neobičnog junaka. Reč je o natčoveku koga su smislili Džeri Sigel i Džo Šuster. Ali to je već druga priča.
Nikola Dragomirović
