Teškog srca delimo vest da je dama Hilari Mantel, dvostruka dobitnica Bukerove nagrade i autorka romana Vučje leglo, Leševe na videlo i Ogledalo i svetlost preminula. Iako je dugo godina bila nepoznata van rodne Engleske, Hilari Mantel je u žižu javnosti došla nakon što je osvojila Bukerovu nagradu za prvi roman u trilogiji o Tomasu Kromvelu da bi sa poslednjim delom trilogije kritika obznanila da je u pitanju „najznačajnije delo na engleskom jeziku u poslednjih sto godina“.
Za svoj rad bila je ovenčana sa više od trideset nagrada i priznanja kao i ordenom Britanskog carstva i titulom dame za svoj doprinos književnosti.
Spisateljsku karijeru Mantelova je započela davne 1974. godine, kada je počela da piše roman o tri francuska revolucionara – Robespjeru, Dantonu i Dimulenu prativši ih od rođenja do javnog pogubljenja tokom Jakobinske diktature. Iako je roman objavila tek 1995. godine, prethodno objavivši četiri druga romana, dirljivo je znati da je karijeru završila sličnim narativom s kojim ju je i otpočela. Saga o Tomasu Kromvelu presijava se na svetlu kao u ogledalu spram tog spisateljskog početka.
Mantelova je bila pisac kao nijedan drugi, u potpunosti proizvod svoje sopstvene osobenosti proizišle iz raznolikih događaja koji su joj služili kao inspiracija za priče. Bilo da se radilo o katoličkom obrazovanju, očinskom napuštanju kada joj je bilo 11 godina, teškim i dugim godinama pogrešno dijagnostikovane bolesti, životu u Bocvani i Saudijskoj Arabiji, socijalnom radu na bolničkom odeljenju za gerontologiju, ili dugovečnoj fascinaciji istorijom i njenim akterima, Mantelova je uvek dramatizovala sopstveni život na iznenađujuće dirljiv i iščašen način. Bez obzira da li je pisala crnohumorne komedije, memoare ili trilogije o državnicima koji su izmenili svet, pisala je vispreno, ćudljivo i promućurno poklanjajući svoje veliko razumevanje svim svojim likovima jednako, bez obzira da li im je istorija (ili spisateljska odluka) namenila ulogu heroja ili zlikovca.
Publika, kao i kritika, hvalila je njenu neverovatnu sposobnost da vas izmesti iz savremenog sveta i dočara vam onaj drugi, koji postoji samo između korica knjiga. Ovo je naročito važilo za njene istorijske romane, koji su prema kritici redefinisali žanr svojom sposobnošću da vas prenesu u prošla vremena i prikažu ljude koji ne podsećaju na nas svojim ponašanjem i razmišljanjem, nazorima i pobudama, osim u onom suštinskom, ljudskom smislu u kojem svi mi žudimo za srećom i svojim mestom pod suncem.
I upravo u tome leži snaga njenih romana, njen jedinstveni doprinos svetskoj književnosti koji ostaje za njom – Hilari Mantel bila je sposobna da nas, kao retko ko, suoči sa „onim drugim“ na način na koji u njemu možemo da nađemo sami sebe. S velikim poštovanjem i tugom, uz čast što smo bili u prilici da predstavimo njen rad publici u Srbiji, opraštamo se od Hilari Mantel, dame britanske književnosti.
Photo credit: Els Zweerink
