Ili je smislenije pitanje – zašto ne odrasti? Neuhvatljivi šarm Petra Pana, dečaka koji nikada nije odrastao i večno proživljava avanture u Nedođiji sa svojom bandom Izgubljenih dečaka, opčinjava svet već 120 godina. Pre tačno toliko vremena Petar Pan se prvi put pojavio u priči škotskog pisca ser Džejmsa Metjua Barija The Little White Bird. Od tada, pa sve do danas, postao je neodvojiv deo popularne kulture i mašte dece širom sveta. Jer, kako odoleti ideji da se nikada ne odraste, da se ne uhvati u koštac sa problemima – pa i pakostima – sveta odraslih. Zar nije lepše jezditi nebom u izmaštanoj zemlji, među Indijancima, gusarima, sirenama i čarobnim bićima?
Dan Petra Pana se obeležava svake godine 9. maja, što je datum rođenja njegovog tvorca. Ser Džejms Metju Bari je ideju o dečaku koji nikada ne odraste dobio od svoje majke. Ona se, naime, kao i svaka majka koju pogodi takva tragedija, nikada nije oporavila od gubitka drugog sina. Poginuo je kada je imao 14 godina. Rečenica koju je skrhana žena ponavljala – da joj je uteha što će makar zauvek ostati mlad – urezala se ser Bariju u sećanja i on ju je preneo u svoja dela. Stvorio je lik dečaka koji živi izmaštanim životom, daleko od svih patnji – pa i smrti kao konačnog odredišta svakog od nas.
Večni život zaslužuje i rajsko prebivalište, pa se tako rodila i ideja o Nedođiji. A tako bajkovito mesto bogato životom svakako mora biti zeleno, bujno i bogato rastinjem. Zato je dečak koji večno živi u njemu, i koji vlada svim tim zelenilom, morao biti Pan, drevno grčko božanstvo šuma, ali i stada i pastira. Jednom rečju – predvodnik.
Ime „Petar“ ser Bari je pozajmio od sina svog prijatelja Artura Levelina Dejvisa. Artur je, naime, imao petoricu sinova, i ser Bari je bio dobrodošao član te porodice. Petar (Piter) bio je treći po starosti. Ser Bari je često uveseljavao decu svojim pričama i izuzetnom maštom, pa je čak pravio foto-albume dece kako se igraju i dopisivao dijaloge u njih. Jedan od tih svojevrsnih foto-stripova i danas se čuva u biblioteci Univerziteta Jejl.
Artur je preminuo 1907. godine, a njegova supruga Silvija tri godine kasnije. Ser Bari je po svaku cenu želeo da preuzme brigu o njihovoj deci, a kako je tada već bio razveden i bez potomstva, tvrdio je da su se on i Silvija verili pred smrt da bi dobio zakonsko starateljstvo.
Do tada se Petar Pan pojavio u nekoliko priča i predstava koje su po njima adaptirane. Godine 1911. objavio je roman koji danas poznajemo kao Petar Pan, što je zapravo književna adaptacija predstave Petar i Vendi. Sada već imamo potpuno formiranu mitologiju Petra Pana, Nedođije i priče koju poznajemo iz popularne kulture. Ova predstava je bila toliko popularna da se deset godina prikazivala, a ser Bari je redovno dopunjavao, menjao i poboljšavao scenario.
Neke stvari u priči su morale da se menjaju tokom godina. U prvoj verziji priče deca, uključujući Petra Pana, mogla su da lete bez vilinskog praha. Međutim, to je dovelo do toga da su neka deca pokušala da skoče sa prozora ili visokih zgrada, pa je ser Bari brzo izmenio priču na već poznati način i srušio dečje snove da su samo srećne misli dovoljne za let. Takođe, užasi Prvog svetskog rata naterali su ser Barija da izbaci neke delove priče u kojima se govori o smrti kao avanturi. Ipak je smrti bilo previše u to vreme.
Ser Džejms Metju Bari preminuo je 19. juna 1937. godine od upale pluća. Celu ostavštinu je zaveštao svojoj sekretarici ledi Sintiji Askvint, sa izuzetkom Petra Pana i svih prava na njegov lik, kao i dela u kojima se pojavljuje. Njih je pak zaveštao Dečjoj bolnici Ormond Strit u Londonu. Tantijemi za svako izvođenje predstave ili ekranizaciju lika Petra Pana idu ovoj dečjoj bolnici, uz uslov da se nikada javno ne iznese o kojim sumama je reč. Bolnica to dosledno poštuje i danas. Čak je i Volt Dizni lično išao u bolnicu da pregovara o pravima kada je rađen čuveni crtani film iz 1953. godine. Ne zna se o kojoj sumi je tada bilo reči – kako ostavština ser Džejmsa Metjua Berija i nalaže – ali poznato je da Dizni nije žalio novca jer mu je životna želja bila da snimi taj film. Bio je očaran pričom o dečaku koji nikada nije ostario otkad je u školi glumio Petra Pana u jednoj predstavi.
Petar Pan je svih ovih decenija doživeo brojne interpretacije – filmske, animirane, književne, pa i stripske. Jedna od najoriginalnijih, a svakako i najvoljenijih, potiče iz mašte i pera Režisa Loazela, koji je dao svoje viđenje porekla ovog junaka. A kako ta verzija izgleda, možete videti u dvotomnom izdanju Čarobne knjige: Petar Pan 1 i Petar Pan 2.
Nikola Dragomirović
.jpg)
