Photo credit: Wikipedia
ODLAZAK JAHAČA POSTAPOKALIPSE
Napustio nas je jedan od velikana evropskog stripa, Herman Ipen, u 87. godini života. Ljubiteljima stripa sa ovih prostora to ime je više nego poznato jer su uz njegov karakterističan potpis odrastali i zaljubljivali se u ovaj medij, prateći avanture junaka koje je crtao i čije je pustolovine pisao.
Ovaj slavni Belgijanac, rođen 1938, školovao se da bude proizvođač nameštaja i neko vreme je radio kao dizajner enterijera, ali već se 1964. okrenuo devetoj umetnosti, kada je objavio prvu kratku priču, na četiri strane, u časopisu Spiru. Iste te godine počinje da radi u crtačkom studiju Mišela Grega, jednog od čuvenih frankobelgijskih strip-scenarista. Tada počinje stvarni proboj mladog Ipena na stripsku scenu, pošto već od 1966, po Gregovim scenarijima, počinje da crta serijal Bernar Prins, objavljivan u časopisu Tintin, a samo tri godine kasnije, takođe po Gregovom scenariju, kreće da crta vestern serijal Komanča, koji neki smatraju dramatičnijim, surovijim i sirovijim stripom od, recimo, Bluberija i Džerija Springa, a svakako se može svrstati među najuspelije naslove žanra. Međutim, nakon deset godina rada na Komanči Herman okončava saradnju sa Gregom kako bi se posvetio sopstvenim projektima.
I tu snaga njegove vizije i širina njegovog talenta dobijaju pun izraz, u naslovu koji se smatra sinonimom za njegov rad, postapokaliptičnoj viziji Amerike koja nam u današnje vreme deluje zastrašujuće blisko, stripu Džeremaja. Od samog početka, 1979. godine, avanture dvojice samotnjaka, Džeremaje i Kurdija Maloja, koji tumaraju fizički uništenom i moralno degradiranom Amerikom u potrazi za boljim životom, naišle su na odličan prijem kod publike i taj strip do danas ostaje Hermanovo najpopularnije delo, na čijim pričama je radio praktično do smrti. Na ovim prostorima se prvi put pojavio u sarajevskom Strip artu, a onda je godinama izlazio i u Politikinom zabavniku. Inspirisan mračnim vizijama iz jednog francuskog naučnofantastičnog romana, Herman na prvoj tabli prvog albuma Džeremaje majstorski, u samo nekoliko slika, opisuje katastrofu koja Ameriku odvodi u doba novog varvarstva, stvarajući izvrsnu podlogu na kojoj će cvetati rasulo, nasilje, kriminal i korupcija, pejzaž lišen civilizacijskih vrednosti kroz koji junaci, i sami oštećeni grubošću svog sveta, moraju da se probijaju ne bi li opstali. Publika je odmah prepoznala Hermanov pripovedački talenat, njegov smisao za građenje napetosti i mračne atmosfere, njegovu maštu i crtačku sposobnost, njegovu izraženu likovnost, talenat za kadriranje, za vizuelno pripovedanje. Uspeh serijala je, takoreći, bio zagarantovan.
Međutim, Herman je, uporedo s radom na Džeremaji, za časopis Spiru između 1980. i 1983. crtao poetske pričice o malom sanjaru po imenu Nik, što predstavlja praktično savremenu verziju Malog Nema, a onda 1984. započinje svoj drugi najpoznatiji serijal, istorijski strip Tornjevi Boa-Morija. U tom periodu je jugoslovenska agencija na čelu sa Ervinom Rustemagićem, SAF (Strip Art Features), već počela da zastupa Hermanova dela u svetu i ta saradnja se nastavila tokom narednih decenija, dodatno povezujući slavnog autora sa ovim teritorijama, na kojima je već bio ostvario veliku popularnost.
Od početka devedesetih Herman uz svoja dva najpoznatija serijala stvara i neke samostalne priče, a s vremenom i njegov sin, Iv H., počinje da sarađuje s ocem, pišući scenarije. Herman je ostao aktivan do samog kraja, potvrđujući svojim radom tezu da pravi umetnik nikad nije završio sa poslom.
Hermanov stil se smatra realističkim, a njegove priče mračnim i često srditim, obeležene osećanjem raščaranosti svetom i ljudskim karakterom, sa naglašenim društvenim komentarom i osudom nasilja. Njegove vizije ostaju duboko urezane u um svakoga ko se sa njima sreo, njegova estetika pleni i danas svojom unikatnom snagom, a njegove suštinski humanističke poruke preko su potrebne u sadašnjem nestabilnom i nebezbednom svetu. Ovom prilikom se i Čarobna knjiga, koja je imala čast da objavi nekoliko integralnih izdanja Hermanovih naslova (Džeremaja, Tornjevi Boa-Morija, Komanča), oprašta od ovog jedinstvenog umetnika koji s pravom pripada panteonu evropskih stripskih stvaralaca.
Darko Tuševljaković
