Andre Žuijar je učio od najvećih da bi i sam postao jedno od eponimnih imena panteona stripa. U devetu umetnost su ga nakon završene više škole lepih umetnosti u Parizu inicirali Žan-Klod Mezije i Žan Žiro, a prvi rad je objavio 1974 – iste godine kada se i Metal irlan prvi put našao pred čitaocima. Žuijar je svoj crtački debi imao u dečjem magazinu Formule 1, a već dve godine kasnije nacrtao je prvi strip sa istorijskom tematikom. U tom žanru ostvariće najveće uspehe i to će s vremenom postati sinonim za njegov rad, isto koliko i njegovo partnerstvo sa Patrikom Kotijasom. Njih dvojica će ostati zauvek upamćeni istorijskom epopejom Sedam života Kopca, smeštenom u Francusku 17. veka.
Žuijar je imao precizan crtački stil, na korak od čiste linije i minuciozno proučen u okvirima istorijskih epoha koje je prikazivao. Njegove građevine na papiru bile su stamene i arhitektonski proučene koliko i istorijski utemeljene. Odeća i dekor u svim aspektima bili su primereni delu i vremenu koje je oslikavao. I pritom se njegovo umeće nije zadržavalo na pukom imitiranju epohe i istorijskom utemeljenju aktera i okoliša, već je kao još viši domet crtačkih umeća svojim likovima baratao sa neizmernom lakoćom. Čitavi spektri emocija mogu se očitavati na njima, sve do najsuptilnijih finesa kojima je poput vrhunskog režisera određivao ritam priče i dodavao nove slojeve drame koja se odigrava na papiru. Upravo ta dramatičnost u oživljavanju istorijske epohe učinila je Žuijara crtačkom veličinom u domenu stripa. Nije ni čudo da je takav umetnik bio često uposlen kao autor komisionih stripova, poput Le Secret de la Cathédrale za Arheološki centar u Izeru, ali i kao plodonosan ilustrator naslovnih strana za knjige, plakate, razglednice i razne druge publikacije.
Žuijar se sredinom devedesetih oprobao i u autorskom stripu naslovom Le Cahierbleu, čiji je prvi deo objavljen 1994, da bi već naredne godine za njega u Angulemu dobio nagradu za najbolji francuski strip. Već 1996. odlikovan je gran-prijem u Angulemu za životno delo.
Žuijar je u 21. vek ušao sa statusom velikog umetnika. Učestvovao je u ponovnom pokretanju Blejka i Mortimera, nacrtao je 2006. jednu od najupečatljivijih ilustracija Malog Princa posvećenu šezdesetoj godišnjici objavljivanja Sent Egziperijeve knjige u Francuskoj, i sa Pjerom Kristinom je proveo poslednju deceniju stvaralaštva na naslovu Lena.
Poslednjeg dana jula 2024. godine Andre Žuijar nas je zauvek napustio.
„Predstava je završena i žao mi je zbog toga. Da sam čovek, možda bih bio dovoljno slab da zamislim srećniji kraj, ali đavo je zatočenik sopstvene reputacije!ˮ (Sedam života Kopca #7: Znak Kondora, tabla 47)
Photo credit: Wikipedia
.jpg)