Vi ste ovde: Vesti / Mikelanđelo superherojskog stripa

Mikelanđelo superherojskog stripa

Mikelanđelo superherojskog stripa

„Uvek bi režao preko telefona“, prisećao se Sten Li, „i bio izuzetno nestrpljiv. Požurivao bi me da što pre završi razgovor, a ja ionako brzo pričam. Sve se svodilo na to da nije imao strpljenja da vodi duge razgovore, niti da čita sinopsise koje bih malo-malo pokušavao da mu pošaljem. Uvek bi govorio: ’Prepričaj mi sada šta želiš, a ja ću nacrtati. Nemam ti ja vremena da čitam tu gomilu teksta.’ I tako bi i bilo, a verujem da nikada nije hvatao beleške dok smo pričali. Samo bih dobio nacrtan strip.“


Sten Li je radio sa desetinama, ako ne i stotinama autora, ali uvek je isticao Kirbijevu maštovitost i skoro natprirodno umeće crtanja Džona Bjuseme. Velikog Džona, kako su ga zvali. Kao i svi Marvelovi autori tog vremena, Bjusema je stripove radio samo na osnovu kratkog sinopsisa, na koji su naknadno dodavani tekst i dijalog – čuveni „Marvelov metod“. To je savršeno odgovaralo Velikom Džonu, koji se s nestrpljenjem dostojnim sicilijanskih predaka radije bacao na rad za crtačkim stolom nego što bi čitao stranice teksta i razrađivao skice, postavke i storibordove. U to vreme kod autora je vladala intuicija, zahvaljujući kojoj se, uz talenat i iskustvo, moglo nositi sa prezahtevnim ritmom crtanja. Nije bilo vremena niti ljudstva da se o stripovima diskutuje na sastancima i dorađuju detalji na stranicama. Sve se odvijalo kao na pokretnoj traci. A Veliki Džon je tim svetom suvereno vladao. Poštovaoci njegovog lika i dela i danas su zapanjeni kada vide originalne table na kojima nema mnogo dorade i retuša. Kada tabla ne bi valjala, Bjusema bi je naprosto odbacio i crtao novu.
Nekoliko faktografskih podataka o Džonu: roditelji su mu se u Bruklin u Njujorku doselili sa Sicilije, a Džonovo krsno ime je Đovani Natale Bušema. Naravno, prezime je amerikanizovano u vokalizaciji od italijanskog Bušema (Buscema) u Bjusema. Rođen je 11. decembra 1927, a njegov mlađi brat Sal takođe je bio strip crtač. Obojica su se školovali u umetničkoj školi na Menhetnu. Ali biografski podaci zasenjeni su statusom koji je stekao kao umetnik u Marvelu. Zapravo, Džon Bjusema je radio u svim varijantama ove izdavačke kuće – zaposlio se u Tajmli komiksu 1948. godine, radio za njih dok su objavljivali pod imenom Atlas komiks, i proveo veći deo karijere pod brendom Marvela. I osim nekoliko frilenserskih radova za druge kuće, Džon Bjusema je bio i ostao sinonim za Marvel koliko i Sten Li. Čak je nasledio Tora i Fantastičnu četvorku od Džeka Kirbija kada je on napustio Marvel i otišao u konkurentski DC 1970. godine.


Bjusema nije bio vrelo inspiracije za stvaranje novih likova poput Džeka Kirbija, koji je iza sebe ostavio desetine superheroja, ali je nesumnjivo bolje vladao olovkom i tablom od njega. Danas preovlađuje mišljenje da je uloga Stena Lija u svemu tome bila više marketinška i da je prisvajao zasluge drugih autora, pa je tako više likova Džeka Kirbija pripisano njemu, a vode se sporovi i oko autorstva sa Ditkom nad Spajdermenom. U slučaju Džona Bjuseme, slična diskusija vodi se oko autorstva nad Srebrnim Letačem. Bjusema i Li su u avgustu 1968. objavili prvu avanturu ovog kosmičkog junaka tragične prošlosti, koji je iskakao iz svih dotad ustaljenih normi Marvela. I lik demona Mefista iznikao je na stranicama Letača već u trećem broju, što se isto navodi kao Bjusemina kreacija. Ali Džon se nije mnogo bavio svojatanjem zasluga u stvaranju likova, već se više fokusirao na grafički aspekt svojih stripova. Njegov dugogodišnji saradnik i scenarista Roj Tomas naveo je da je Bjusema uvek bio najponosniji na četvrti broj Srebrnog Letača, u kojem je krosover sa Torom.
Ipak, kada se govori o Džonu Bjusemi, fokus se uvek stavlja na Konana. On je postao sinonim za klasične priče o Konanu, počev od Konana Varvarina #25, kada nasleđuje Barija Vindzor-Smita kao crtač. Sredinom sedamdesetih godina dvadesetog veka, kada je bio na vrhuncu stvaralaštva, crtao je i do 70 tabli Konana mesečno, a sredinom te decenije osnovao je i sopstvenu školu crtanja, gde je podučavao novu generaciju autora, a sa Stenom Lijem napisao je knjigu How to Draw Comics the Marvel Way, koja je do sada imala 33 reizdanja.
Kako je smanjivao obim posla zbog godina koje su ga polako sustizale, Džon je gostovao na brojnim naslovima uključujući Vulverina i Panišera. Prve i jedine radove za DC nacrtao je početkom dvehiljaditih, od kojih je treći (Superman: Blood of My Ancestors) objavljen posthumno.


Veliki Džon nije mogao da ostavi crtanje do poslednjeg daha. Njegov brat Sal rekao je da je Džon doslovno živeo za crtačkim stolom. Kancer debelog creva brzo ga je porazio, samo tri meseca od dijagnoze. Preminuo je 10. januara 2002. godine, i sahranjen je sa crtačkim perom u ruci. Iste godine uvršćen je u Ajznerovu Kuću slavnih.


Nikola Dragomirović

 

Ostale Vesti


  •