Ove godine "Molijerovi dani" koji su organizovani četvrti put trajali su uz najgori pljusak pa je francuski pisac Žerom Ferari na pitanje Tanjuga šta bi voleo da vidi u Beogradu, odgovorio kao iz topa: "Najviše bih voleo da vidim sunce!
Književnost nije u formi
Pisac Žerom Ferari, za "Novosti", o romanu ovenčanom Gonkurovom nagradom: Svuda možemo videti istoriju koja se ponavlja, "prošlost koja isijava"
MODERNI, komercijalni svet ne može da nam pruži smisao života. Moj lik u romanu, napušta studije filozofije da bi kreirao drugi svet, to čini zato što je uvideo da njegove studije gube suštinu i smisao. Niče je govorio da ljudi mogu bolje da podnesu i trpe loše stvari nego da ne vide smisao svog života - kaže Žerom Ferari za "Novosti", francuski pisac koji je pre dve godine zaslužio Gonkurovu nagradu za roman "Beseda o padu Rima", a ovih dana je bio gost Beograda, "Molijerovih dana" i izdavača "Čarobne knjige" koja mu je objavila ovo delo u prevodu Melite Logo-Milutinović.
Prvi put je u našoj zemlji, kaže da poznaje Balkan i da je zainteresovan za Srbiju.
- Samo nisam znao da će da pada ovolika kiša - kaže nam gost i dodaje. - Davno sam, u 17. godini, pročitao "Na Drini ćupriju" Ive Andrića, čitao sam i Pavićev "Hazarski rečnik".
Dobitnik najveće nagrade za književnost u Francuskoj, koja piscu donosi simboličnih deset evra i svetski ugled, profesor filozofije, napisao je gorku, meditativnu i zanosnu priču smeštenu u korzikansko selo, o dvojici mladića koji napuštaju studije filozofije u Parizu i od lokalne kafanice na ostrvu pokušavaju da naprave bolji svet.
* Zašto ste izabrali besede Svetog Avgustina za moto knjige i naslove poglavlja?
INTELEKTUALCI- SMATRAM da je glupa ideja da se Francuska ističe kao intelektualni centar sveta, danas nema ni reči o tome. Naravno da Francuska ima intelektualce koji doprinose kulturi zemlje ali gnušam se od takvog stava i arogancije francuskih intelektualaca. Što s tiče francuskog uticaja, prezadovoljan sam širenjem jezika i kulture u drugim zemljama. Ali to ne autorizuje Francusku da drugima deli lekcije.
- Uvek me je interesovala sukcesija svetova, generacije koje smenjuju jedna drugu, naši dedovi koji odlaze i mlađi koji nastavljaju. Naročito me interesuje to što je Sveti Avgustin rekao o Rimu, o civilizaciji koja je toliko trajala i bila tako jaka, a onda odjedanput tako propala.
* Ukazujete na ponavljanje istorije?
- Svuda možemo videti istoriju i njene pojedinosti koje se ponavljaju, "prošlost koja isijava", kao što je Sveti Avgustin rekao o Rimu. Čitajući ga, osetio sam taj istorijski ciklus, a naročito kada je pao komunistički blok, kada su se raspali svetovi silinom koja me je pogodila. Avgustinova beseda o raspadu može se i sad primeniti.
* Da li je književnosti danas sve potrebnija filozofija?
- Verujem u njenu potrebu, to je i moje zanimanje. Ona nije popularna disciplina, ali to sam oduvek znao. Književnost i filozofija su, ipak, odvojene. Ne što se tiče problema koji tretiraju nego zbog načina na koji to rade.
* Kako se književnost nosi sa problemima našeg doba?
- Tipično je da postoji velika razlika između stvaralaštva radi književnosti i stvaralaštva radi objavljivanja, tiraža i prodaje. To je evropski fenomen. Čita se, ali ono pravo romaneskno stvaranje gubi smisao. Knjige se odlično prodaju u Francuskoj, ali one koje uopšte nemaju veze sa književnošću nego su o kuhinji, nekim zanatima... Ono što mene interesuje, književnost i filozofija, discipline su koje sada, eto, nisu baš u nekoj formi.
Izvor: Večernje novosti
.png)