Autori / Ričard Levinson Morus
Ričard Levinson Morus
Ričard Levinson-Morus rođen je 1894. godine u Gruđoncu, tada zapadnopruskom gradu, koji je danas deo severne Poljske.
Završio je studije medicine i ekonomije i doktorirao na temi iz političkih nauka Socijalizam i populaciona politika. Nakon toga je radio kao novinski urednik iz oblasti politike i lokalne ekonomije. Uporedo je objavljivao i knjige iz ekonomsko-političke oblasti.
S dolaskom nacista preselio se u Pariz, a 1940, nakon nemačke okupacije Pariza, pobegao je u Brazil, gde je živeo do 1952. godine. U Brazilu je formirao Institut za istraživanje tržišta i ekonomske novine.
Od 1952. ponovo je živeo u Parizu i nastavio da piše o ekonomskim temama za brojne časopise.
Ričard Levinson je bio čovek širokih interesovanja, jedan od autora koji su ravnopravno mogli da prate zbivanja od ekonomije do prirodnih nauka. Iako je mnogo vremena posvećivao novinarstvu, napisao je i više knjiga iz ekonomije, politike, ali i sociologije i medicine, među kojima su najznačajnije Kako su nastala velika bogatstva (Wie sie gross und reich wurden), Novac u politici (Das Geld in der Politik), Smisao i besmisao berze (Sinn und Unsinn der Börse), Istorija krize (Geschichte der Krise), Velikani svetske ekonomije (Die grossen der Weltwirtschaft), Svetska istorija seksualnosti (Eine Weltgeschichte der Sexualität).
Njegove knjige prevedene su na najznačajnije svetske jezike.
Levinson je bio čovek kog je izuzetno zanimala ekonomsko-politička svakodnevica. Kao analitičar bio je u stanju da prati i prepoznaje ekonomske trendove svog doba i spada među istaknute preteče savremenih ekonomskih analitičara.
Levinsonovi portreti Džona Rokfelera i Henrija Forda u knjizi Kako su nastala velika bogatstva odišu onom neposrednošću koju može da dočara samo njihov savremenik, neko ko se za njih zanima ne samo putem knjiga već i iz dnevnih novina, ko prati njihove postupke i razmišlja o njima upravo u vreme kad se oni dešavaju. Ali, iznad svega, njegov kvalitet je to što je umeo da trendove o kojima govori smesti u širi istorijski okvir. Ova retka osobina – da se ekonomija može analizirati na dnevnoj osnovi, ali i da se sopstvena epoha posmatra kao deo većeg istorijskog procesa – daje knjizi vrednost koja je čini aktuelnom čak i danas.
Umro je 1968. godine u Madridu, gde je bio na studijskom putovanju.
