Ričard Metison rođen je 20. februara 1926. godine u Nju Džerziju. Njegovi roditelji su bili norveški imigranti.
Odrastao je u Bruklinu, gde je završio Višu tehničku školu.
Učestvovao je u Drugom svetskom ratu, nakon kojeg je (1949) diplomirao žurnalistiku na Univerzitetu Misuri, da bi se 1951. preselio u Kaliforniju, gde i danas živi i radi.
Metison je spadao u red izuzetno uticajnih i plodnih pisaca, koji je inspirisao čitave generacije savremenih (američkih) autora.
Prvu naučnofantastičnu pripovetku, Rođen od čoveka i žene, objavio je u The Magazine of Fantasy and Science Fiction 1950. Roman Ja sam legenda objavljen je 1954, a zatim triput ekranizovan, najpre kao Poslednji čovek na Zemlji (The Last Man on Earth), s Vinsentom Prajsom u naslovnoj ulozi, zatim pod naslovom Poslednji čovek (The Omega Man), s Čarltonom Hestonom, i 2007. kao Ja sam legenda, s Vilom Smitom u glavnoj ulozi.
I druga njegova dela doživela su ekranizaciju, poput Čoveka koji se smanjuje (film Neverovatni čovek koji se smanjuje), Duela (u režiji Stivena Spilberga) i Dok budan sanjam (s Robinom Vilijamsom i Kubom Gudingom Juniorom u glavnim ulogama), a za većinu je radio i scenario.
Metison je bio poznat publici i kao scenarista filmova Pad kuće Ašer, Bunar i klatno, Gavran (po delima Edgara Alana Poa) i velikog broja epizoda Zone sumraka, među kojima je i legendarna epizoda Košmar na 20.000 stopa.
Takođe je adaptirao Bredberijeve Marsovske hronike u mini-seriju.
Ričard Metison je četvorostruki dobitnik priznanja World Fantasy Award, kao i Nagrade Brem Stoker za najbolju zbirku horor priča, među kojima je i roman Ja sam legenda.
Preminuo je 23. juna 2013. godine.