Vi ste ovde: Vesti / Avgust je mesec Dine u Čarobnoj knjizi

Avgust je mesec Dine u Čarobnoj knjizi

Avgust je mesec Dine u Čarobnoj knjizi

Mudrost dolazi iz pustinje

Neke knjige su predodređene da budu objavljene.

Ovo nije samo pokušaj da se napiše prva rečenica koja će zaintrigirati čitaoca, niti da se uvede neko jeftino pozivanje na jednu od glavnih tema romana Dina – problematiku predodređenosti sudbine. Ne, u ovom slučaju bi to moglo biti i faktički tačno imajući u vidu koliko je lako moglo da se desi da do njenog književnog objavljivanja uopšte i ne dođe.

Kao i mnogi klasici naučnofantastičnog žanra, Dina je nastala spajanjem nekoliko kraćih pripovesti koje su pre finalne forme romana bile serijalizovane u magazinima. U slučaju Dine, čuveni magazin Analog objavio je u nastavcima, u periodu 1963–1965, dve Herbertove novele – Svet Dine i Prorok. Nakon inicijalnog objavljivanja Herbert je tekst redigovao i značajno proširio i u tom trenutku su nastali problemi. Ogromnu i nesvakidašnju knjigu niko nije hteo da objavi. 

Roman u kojem ne postoje kompjuteri, roboti, vanzemaljci, ali postoje vaseljenska carstva, feudalni posedi i plemićke kuće koje se bore za prestiž i prevlast svakako na prvu loptu ne deluje kao nešto što bi zanimalo čitaoce naučne fantastike.
Ukupno je dvadeset i tri izdavača odbilo da objavi Dinu. Bila je previše atipična za svoje vreme. Neki su očigledno imali predosećaj da čine grešku, poput urednika Džulijana Milera, koji je u pismu u kojem saopštava svoju odluku da ne objavi roman napisao: „Sasvim je moguće da činimo grešku decenije time što nećemo objaviti Frenka Herberta…“, dok je jedan drugi izjavio da roman neće objaviti uprkos činjenici da je u pitanju vrsta dela koja bi mogla „privući kultnu pratnju i prodavati se zauvek“. 

Što je upravo ono što se i desilo.

Roman je, u bizarnom razvoju događaja objavila Izdavačka kuća Čilton, koja nikada pre nije objavljivala romane. Sve što su do avgusta 1965. godine izdavali bila su uputstva za opravku automobila. A onda je uredniku Sterlingu Lanijeru roman dopao šaka i on je ubedio glavešine Čiltona da promene izdavački plan i objave naučnofantastični roman koji je bio predugačak i isuviše kompleksan za sve prave izdavače naučne fantastike. Nešto kasnije, Lanijer je na konto te odluke dobio otkaz jer je inicijalna prodaja Dine bila katastrofalna. 

Kako je Dina od ovakvog početka došla dotle da bude „najprodavaniji roman naučne fantastike svih vremena“ i da je BBC 2019. godine uvrsti na listu 100 najuticajnijih romana ikada?

Mnogi romani su prošli sličan put. Brojni izdavači bi ih odbili, potom bi naizgled pukom srećom neko pristao da ih objavi samo da bi – neki brže, neki sporije – postali toliko popularni da ih danas samo možemo nazvati književnim fenomenima koji su obeležili svoju epohu. 

Romani poput Gospodara muva, koji je odbijen 21 put i koji je barem donekle zaslužan za Nobelovu nagradu koju je Vilijam Golding dobio za književnost. Ili poput Keri Stivena Kinga, koji je odbijen 30 puta pre nego što ga je pisac bacio u smeće odakle ga je izvadila njegova supruga Tabita, naterala ga da pošalje knjigu na još nekoliko mesta i time mu osigurala karijeru jednog od najuspešnijih i najvoljenijih pisaca današnjice. Ili onog malo poznatog dečjeg serijala zvanog Hari Poter odbijenog „tričavih“ 12 puta koji je sada najprodavaniji serijal svih vremena.

Kao i svi ovi romani, Dina je rušila uvrežena pravila svog žanra, govorila nešto novo i to činila na jedinstven i izuzetno zabavan način. Iako se isprva nije dobro prodavala, odmah po objavljivanju osvojila je dve najprestižnije nagrade za fantastiku, Hjuga i Nebjulu (prvu ikada dodeljenu), a njena popularnost krenula je da se širi na najsporiji, ali najdugovečniji mogući način – usmenim preporukama fanova.

A među tim fanovima bili su i brojni umetnici koji su u Dini našli inspiraciju za sopstveno stvaralaštvo. Bilo da se radi o knjigama, filmu, stripu, muzici, slikarstvu ili društvenim i kompjuterskim igrama, uticaj Dine je neosporan koliko i sklon da iznikne na neočekivanim mestima. Svi mogu da prepoznaju Arakis u Tatuinu Džordža Lukasa, Leta II u bogocaru univerzuma Warhammer 40000, Pola u Neu i Benegeseritkinje u Aes Sedai. Manje ljudi primeti sličnosti između Dine i Inkala Mebijusa i Žodorovskog, a još manje vidi reference na Herbertovo delo u pesmama Fetboj Slima i Lejdi Gage. 

Artur Klark je svojevremeno sasvim ispravno rekao da Dinu ne može da uporedi ni sa čim osim sa Gospodarom prstenova. To poređenje se prenosi i na dalekosežni uticaj koji su oba romana imala na dalji razvoj ne samo naučne i epske fantastike već i na savremenu popularnu kulturu. S punim pravom možemo reći da bi svet izgledao sasvim drugačije da Dina nije bila objavljena i da su svi oni na koje je uticala morali da nađu inspiraciju u nekom drugom delu.

Čarobna knjiga se ponosi time što je jedan od kustosa ovako značajnog dela naučnofantastične baštine, a ja bih mogao strane i strane da napišem o svom omiljenom SF serijalu svih vremena i o tome kako je bilo raditi na njegovom ponovnom, i prvom kompletnom objavljivanju na srpskom jeziku. Ipak, staviću ovde tačku. U avgustu smo vam pripremili razne načine na koje možete da uronite u pustinjski svet Arakisa. Nadam se da će vam se svideti. Jer kao što Slobodnjaci kažu – uglađenost dolazi iz gradova, mudrost iz pustinje.

 

Marko Vojnović
 

Ostale Vesti