Postoje države o kojima na Vikipediji piše manje nego o ovom (strip) autoru. Karijeru je započeo krajem sedamdesetih radeći za britanske andergranud fanzine, ali s vremenom i za prestižne časopise poput 2000 AD i Vorior (Warrior). Posle toga počinje da radi za DC komiks (Betmen, Supermen, Stvorenje iz Močvare) i postiže veliki uspeh pisanjem svojih strip romana kao što su Nadzirači, V kao Vendeta, Iz pakla. Njegov rad odlikuje veoma vešto pisanje dijaloga i složeni zapleti prepuni istorijskih, okultnih i popkulturnih referenci, i može se reći da je tokom osamdesetih i devedesetih doprineo tome da se strip kao umetnost ozbiljnije shvati u očima kritike (njegovi Nadzirači smatraju se jednim od najznačajnijih i najuspelijih strip romana u istoriji stripa i poslužili su kao uzor mnogim potonjim autorima, doprinevši umnogome razvoju te forme). Jer, zaista, malo je autora u čijim rukama ovaj medij deluje bogatije, ispunjenije i ostvarenije nego u rukama Alana Mura, autora jedinstvenog talenta i vizije. U klasicima poput V kao Vendeta on uzima istorijske događaje i pojmove kako bi stvorio svoju verziju represivnog totalitarizma i ispričao mračnu detektivsku priču u okvirima naučne fantastike. U delima kao što su Dvorište, Neonomikon i Providens oslanja se na mistiku, mitologiju, književnost i biografije postojećih ljudi (H. P. Lavkraft), stvarajući nešto novo, superstrukturu koja prevalizali bilo kakve omaže i postmoderne eksperimente u okvirima ove (ili bilo koje druge) umetnosti. Njegova dela su autentična, istovremeno visokoumetnička i komercijalna, okrenuta unutra, ka sebi, ali i spolja, ka svetu, i istinski su dragulji u svetu stripa (i šire).