Senka nad Insmutom

Opis: Senka nad Insmutom, Hauard Filips Lavkraft

I upravo tada me je pogodila najstrašnija slika od svih – slika koja je uništila preostalu trunku samokontrole i naterala me da se dam u histeričan trk ka jugu, duž razjapljenih, mrkih dovrataka i izbečenih okana nalik na riblje  oči u toj opusteloj, košmarnoj ulici.

Opčinjen pričom o Novoj Engleskoj, jedan mladić kreće u obilazak drevnih gradova te oblasti. Na putu za Arkam dobija predlog da pođe autobusom koji prolazi kroz Insmut, izolovanu priobalnu varoš. Sam pomen tog mesta u stanovnicima okolnih gradova izaziva jezu. Ali njegovu radoznalost budi zlatni nakit sa uznemirujućim motivima, poreklom iz Insmuta, koji je video u lokalnom muzeju. Stoga odlučuje da se uputi tamo.

To zlokobno mesto, nekada čuvena luka poznata po ribolovu i perspektivan industrijski centar, sada je samo senka nekadašnjeg sjaja. Uprkos gađenju koje mu izazivaju fizičke anomalije nekih stanovnika i mračne uličice kojima se širi smrad ribe, mladić oseća neodoljivu želju da sazna više o Insmutu. Zejdok, ogorčeni stari pijanac, otkriva mu deo uznemirujuće prošlosti grada. Negde nakon 1800. godine, Obed Marš, kapetan koji je trgovao sa dalekim polinezijskim narodima, osnovao je paganski kult Ezoterijski red Dagona, koji se brzo raširio među stanovnicima. Zejdok tvrdi da je Marš sa čudovištima iz morskih dubina sklopio pakt koji je trebalo da mu osigura napredak na svim poljima, u zamenu za nešto nepojmljivo odvratno.

I taman kad mladi putnik odluči da napusti Insmut, autobus se iznenada kvari. Nema drugog izbora nego da tu provede noć...

Uske, krivudave uličice, stanovnici odvratnih crta lica koji vrebaju iz prljavih kuća, zastrašujuće legende o drevnim blasfemičnim obredima, morska stvorenja koja izranjaju iz kužne vode da bi održavala protivprirodne veze sa Marševim precima. Ova Lavkraftova novela svrstava se među remek-dela strave i užasa u književnosti s početka 20. veka i smatra se rodonačelnicom njegovog „kosmicizma“, a rasplamsala je, kao i većina njegovih dela, maštu umetnika narednih generacija.

Oduvek opčinjen univerzumom H. F. Lavkrafta, Fransoa Baranže, ilustrator koji je u celom svetu poznat po dizajnerskom radu na filmovima i video-igrama, zadao je sebi neverovatan zadatak da u slike pretvori najznačajnije priče ovog autora.

S Lavkraftom je muka što je njegove svetove i stravu koja u njima vlada neopisivo teško predstaviti slikom, ali Fransoa Baranže je načinio briljantnu vizuelnu interpretaciju. I ja sam iskreno zadivljen i počastvovan time što mi je data mogućnost da napišem predgovor za ovo delo.

Sendi Pitersen