Autori / Žan-Mišel Šarlije

Žan-Mišel Šarlije

Žan-Mišel Šarlije je rođen u Liježu, u Belgiji, 1924. godine. Godine 1945. zapošljava se u kompaniji Vorld pres, koja je uglavnom radila za časopis Spiru, i tako dolazi u dodir sa stripom. Već sledeće godine tu objavljuje svoju prvu priču, od četiri strane.

Tokom narednih nekoliko godina crta i piše stripove, da bi s vremenom, poslušavši savet Žižea, kolege iz Spirua, napustio crtanje i posvetio se samo scenarijima. Pošto nije mogao da se izdržava samo od stripova, 1949. dobija licencu za pilota i neko vreme radi u jednoj avio-kompaniji. Nastavlja da radi i na novim naslovima i tokom pedesetih, između ostalih poduhvata, sarađuje sa Edijem Papom na stripu Tiger Joe i sa Alberom Uderzom na stripu Belloy. Sa Uderzom, Viktorom Ubinjonom i Reneom Gosinijem, Šarlije osniva stripsku agenciju Edifrans i časopis Pistolen, a zatim, 1959. godine, i veoma uticajni Pilot.

Šarlije je bio glavni urednik Pilota, ali je i napisao dve priče za prvo izdanje: Riđobradog sa Ubinjonom i Tangija i Laverdira sa Uderzom. Presudna za frankobelgijski strip bila je Šarlijeova inicijativa da pri kući Dargo počne da sakuplja i objavljuje stripske priče objavljivane u Pilotu. Prve u nizu bile su avanture Asteriksa, iz pera Gosinija i Uderza, a usledili su i drugi naslovi. Među njima je bio i strip Fort Navaho.

Šarlije je 1963. posetio američki Zapad i to ga je inspirisalo da stvori taj naslov. Za crtača je odabrao tada mladog ilustratora Žana Žiroa, koji će kasnije postati poznat i po pseudonimu Mebijus i koji je već radio sa Žižeom na Džeriju Springu, takođe vestern stripu. Tu se rađa lik poručnika Bluberija, koji ubrzo dobija svoj serijal i postaje jedan od najpopularnijih i najinovativnijih evropskih stripova. Šarlije 1972. napušta mesto urednika u Pilotu i odlazi da radi na televiziji, a potom, krajem sedamdesetih, radi i kao glavni urednik u časopisu Tintin.

Šarlije je, kao scenarista i urednik, jedna od najznačajnijih figura u istoriji francusko-belgijskog i svetskog stripa.

Umro je u Francuskoj, 1989. godine.