Autori / Harold Foster

Harold Foster


Harold Rudolf Foster, poznatiji kao Hal Foster, rođen je 16. avgusta 1892. godine u Halifaksu u Novoj Škotskoj, Kanada.

Detinjstvo je proveo ploveći vodama Nove Škotske i baveći se lovom, a nemirni avanturistički duh nasledio je od predaka moreplovaca. Kad se 1906. njegova porodica preselila u Vinipeg, Halova ljubav prema prirodi postala je još snažnija. Kao traper, lutao je kanadskim prostranstvima, šumama i Velikim jezerima, lovio lisice radi krzna, koje je prodavao. Bavio se i boksom, prodajom novina, ali nije odoleo zovu prirode.

Kad je navršio dvadesetu, otkrio je svoj talenat za crtanje i iskoristio ga da zaradi za život, baveći se reklamnim ilustracijama. Usledio je period zlatne groznice, krajem dvadesetih godina prošlog veka, koji je Foster proveo u rudniku.

Burnu mladost autor će preneti kasnije i na svog junaka, a zahvaljujući Halovim lutanjima, strip obiluje predivnim, detaljnim pejzažima. Tokom godina rada na Valijantu, Foster je mnogo putovao kako bi verno naslikao mesta koja će i Val posetiti. Godina 1921. bila je prelomna u njegovom životu, jer je svestrani Foster tada odlučio da će umetnost biti njegov životni poziv. Te je godine došao u Čikago, gde je završio umetničke škole. Više od hiljadu kilometara puta prešao je na biciklu!

U svet stripa ušao je 7. januara 1929. godine kao crtač popularnog Tarzana, lorda Grejstoka, gospodara džungle, lika nastalog iz pera čuvenog Edgara Rajsa Barouza. Istog dana pojavio se Bak Rodžers, a nedugo zatim Popaj i Eržeov Tintin (s kojim je rođen belgijski clean line stil). Foster je najpre radio dnevne epizode, da bi se dve i po godine kasnije prihvatio nedeljnih.

Zanimljivo je da Foster u početku nije želeo da crta stripove – smatrao je to „prostituisanjem umetničkog rada”, ali realnost ga je naterala da promeni mišljenje, jer je morao da izdržava porodicu, suprugu Helen i dva sina. Ubrzo je, zasut pismima obožavalaca Tarzana, iz korena promenio raniji stav, shvativši da njegov strip „donosi zadovoljstvo milionima čitalaca”.

Bilo je to zlatno doba stripa, godine obeležene Velikom depresijom, ali istovremeno period velikih društvenih promena i naučnih otkrića, što je uticalo na razvoj umetnosti, naročito filma i stripa, u kojima su se ogledali snovi i težnje koje u realnosti nije bilo moguće dosegnuti. Tako su čitaoci mogli da pođu u šetnju džunglom s pomenutim Tarzanom, ili s Fantomom, „duhom koji hoda”; da lete svemirskim brodovima i istražuju druge planete s Flašom Gordonom, ili da putuju hronosferom kroz vreme, uz Brika Bradforda; da rešavaju zamršene detektivske slučajeve s Dikom Trejsijem i Ripom Kirbijem... Sve to omogućili su veliki autori poput Falka i Rejmonda, a ogroman doprinos razvoju devete umetnosti dao je, naravno, i sam Hal Foster, „otac avanturističkog stripa”.

Iako hvaljen za rad na Tarzanu, Foster je sve vreme razvijao jedan nov lik: Derek, Son of Thane. Godine 1936. pregovarao je s Junajted fičers sindikejtom o svojoj ideji, a rasplet – koji se smatra najgorom poslovnom odlukom u istoriji stripa – bio je takav da su ga odbili. Srećom, Vilijam Randolf Herst, ljubitelj stripa i vlasnik King fičersa, bio je impresioniran Fosterovim prethodnim radom i želeo je da ga angažuje po svaku cenu. Prihvatio je Fosterovu viziju, a jedna važna promena ticala se imena novog junaka, kog je generalni menadžer King fičers sindikejta, Džozef Koneli, konačno nazvao Princem Valijantom.

Foster je smestio radnju u doba legendarnog kralja Artura i vreme pada Rimskog carstva – u peti vek naše ere. Proveo je mesece proučavajući istorijske zapise vezane za to doba i do najsitnijih detalja razradio sve aspekte svog novog stripa: običaje, zamkove, nošnju, oružje, bitke, turnire, mitove – pretočivši sve to u Valijantovu stvarnost. Više od pedeset pet sati nedeljno Foster je radio table Valijanta na papiru dimenzija 23 x 34 inča, jer mu je to pružalo mogućnost da stvara detaljan, precizan crtež kakav do tada nije viđen, i koji niko nije uspeo da nadmaši.

Trinaestog februara 1937. godine na stranama Njujork džornala pojavila se prva tabla Princa Valijanta u boji. Tokom decenija, strip je nastavio da izlazi kao nedeljni (ili sedmični) novinski strip, sve do danas. Princ Valijant je postao jedan od najuspešnijih stripova svih vremena, a Hal Foster je osvojio brojne nagrade, među kojima su najvažnije Silver lejdi (1952), Ruben (1957), za najboljeg crtača godine, i Zlatni ključ (1977).

U sedamdeset trećoj godini postao je član Britanskog kraljevskog umetničkog društva, što je čast kakvom se samo mali broj Amerikanaca može pohvaliti.

Početkom sedamdesetih Foster je počeo da traži naslednika jer nije želeo da, zbog artritisa, njegov rad izgleda „amaterski”. Tabla 1787, od 16. maja 1971, bila je poslednja kompletno urađena Halovom rukom. On je, međutim, i narednih godina pisao, povremeno skicirao i kolorisao strip.

Veliki Hal Foster preminuo je 25. jula 1982. godine u Spring Hilu, Florida, malo pre devedesetog rođendana, a nakon njegove smrti strip je prešao u ruke porodice Marfi – crtež Džonu Kalenu, koji je godinama asistirao Fosteru i obavljao veći deo posla, scenario njegovom sinu Kalenu, a slova i kolor ćerki Meg.

Izdanja - Harold Foster



  Nazad na "Autori"

  •