Katarina Skokin rođena je 6. septembra 1989. godine. u Beogradu.
Odrastala je u dve potpuno različite sredine: u Zemunu, gde je morala da ide u školu, i Velikom Središtu, selu kod Vršca, gde je provodila raspuste. Završila je IX gimnaziju „Mihajlo Petrović Alas” i psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Iako voli da piše otkad zna za sebe, trebalo joj je dosta vremena i hrabrosti pre nego što se usudila da nešto objavi.
Član je Akademskog hora „Obilić”, jer muzika je podjednako važan deo njenog života kao i pisanje.
Živi u Batajnici s mamom Verom, sestrom Jovanom i mešancem po imenu Kiša.
O sebi kaže: „Strast prema čitanju javila se pre nego što sam krenula u školu, i uz pomoć upravo te ljubavi prema bajkama i mitovima preživljavala sam ono što se radi u školi. Čitanje je bilo neka vrsta bega od svega ostalog, a što je knjiga imala manje veza sa stvarnim životom, to sam je više cenila. Pisanje je došlo iz praktičnih razloga: s obzirom da sam imala obilne, kompleksne i dugotrajne maštarije, bilo je neophodno negde zapisati imena glavnih likova ili mesta gde se trenutno nalaze da bih sutra mogla da nastavim dalje s igrom. S vremenom, bilo je sve manje lutkica, a sve više pisanja.
Nakon desetak započetih i nikad dovršenih romana, u srednjoj školi počela sam da pišem Slobodne zemlje. Počeo je – isto kao i ostali – kao vid opuštanja u formi hobija. Tokom pisanja došlo je do velikih prekretnica u mom životu i naglog odrastanja, i valjda je to bilo potrebno da ga dovršim. Neki vid hrabrosti, samopouzdanja i vere u pisanje dobila sam od dve osobe – svoje bake, koja je uvek slušala moje pričice i iskreno im se radovala, i svog oca, koji me je podržavao u svemu što sam radila. Imala sam porodicu o kakvoj neki mogu samo da sanjaju (imam je i sada, samo nedostaju dva člana) – i ovu knjigu objavljujem u njihovu čast.”