ODLAZAK BLISTAVE ZVEZDE – KARLOS RUIS SAFON
Postoje dobri pisci, čija dela rado čitamo, postoje veliki pisci, čijim delima se divimo, i postoje oni veliki pisci sa čijim delima se zbližavamo, a njih doživljavamo poput najboljih prijatelja, istomišljenika u shvatanju života, umetnosti, ljubavi, radosti i tuge.
Jedan od takvih nas je upravo napustio. U svojoj pedeset šestoj godini, u dobu kad su stvaraoci još u zenitu svoje kreativnosti i kad se o životu i dalje razmišlja kao o horizontu punom mogućnosti, umro je španski književnik Karlos Ruis Safon.
Za Čarobnu knjigu, Safon je značio mnogo. Ne samo kao pisac koji je našoj tek osnovanoj izdavačkoj kući, pre više od petnaest godina, bio veliko umetničko pojačanje. On je bio pisac s kojim su nas mnogi u tim ranim godinama poistovećivali. Kad se govori o Safonu i njegovom stvaralaštvu, često se pominje „fenomen Safon“ – i Čarobna knjiga, koja je s ponosom pred domaće čitalaštvo donela sva njegova dela, imala je priliku da se uveri u to šta taj fenomen predstavlja. Dobili smo publiku, brojnu publiku, koja maloj izdavačkoj kući, ranjivoj na svaki udarac tržišta, donosi dragocen oslonac. Dobili smo čitaoce koji su verno čitali Safonova magična dela, a onda s poverenjem prelazili i na druge pisce koje smo objavljivali i tako nam omogućavali da rastemo. Da nije bilo Safona, ni Čarobna knjiga ne bi bila ono što je danas.
Safonova toplina i neposrednost, ali i intrigantnost njegovih zapleta i minucioznost s kojom je razvijao likove i ukrštao njihove sudbine, učinile su ga omiljenim piscem miliona čitalaca. Za sobom je ostavio legendarnu „Senku vetra“, taj izuzetni roman, koji se s pravom smatra remek-delom i koji je pravi primer idiosinkratične Safonove poetike, delo u kom se u punom svetlu otkrivaju njegov literarni talenat, izbrušen stil i specifična lirika. Njegova želja za mešanjem žanrova, za svima prijemčivom književnošću koja će zadržati visok umetnički kvalitet, njegov prisni odnos prema podneblju iz kojeg potiče, prema njegovoj istoriji i njegovim tajnama – sve se to ogleda u tom delu koje će biti prihvaćeno kao jedan od najistaknutijih španskih romana poslednjih decenija. Usledila je „Igra anđela“, neka vrsta prethodnice i bočne priče, da bi se saga, nazvana „Groblje zaboravljenih knjiga“, taj magnum opus započet „Senkom vetra“, okončala romanima „Zatočenik Nebesa“ i „Lavirint duhova“, briljantnom završnicom koja, dižući ovu obimnu i kompleksnu priču na nov nivo, dodatno ukazuje na razmere Safonove vizije i izuzetnost njegovog literarnog umeća.
Pažljivijim čitaocima nisu promakla ni njegova prva tri romana, namenjena mlađim čitaocima – „Princ magle“, „Septembarska svetla“ i „Ponoćna palata“, delovi takozvane Trilogije magle – kao ni „Marina“, roman namenjen tinejdžerima. Već su to čudesna dela satkana od neizvesnog zapleta, neodoljivih likova, elemenata mračnog i natprirodnog, svega onoga što će krasiti njegove potonje, poznatije romane. Malo je pisaca za koje se može reći da u svom opusu nisu ostavili slabe knjige, a iza Karlosa Ruisa Safona ostali su samo dobri i vrhunski romani.
Sa iskrenom žalošću se opraštamo od ove blistave književne zvezde, koja je savremenu beletristiku obogatila za sva vremena i čija će dela ostati da oplemenjuju živote narednih čitalačkih generacija. Ostaje nam da ih iznova čitamo i da se s našim bliskim prijateljem družimo i nadalje, u njegovim veličanstvenim pričama.
