Autori / Robert A. Hajnlajn
Robert A. Hajnlajn
Robert A. Hajnlajn bio je američki pisac i jedan od najpopularnijih, najuticajnijih i najkontroverznijih autora naučne fantastike. Rođen je 7. jula 1907. godine u Batleru, Misuri. Preminuo je 8. maja 1988. u Karmelu na moru, Kalifornija.
Hajnlajn, Isak Asimov i Artur Klark su mnogo godina bili poznati kao „velika trojka” SF žanra. Postavio je visoke standarde u pogledu naučne i tehnološke verodostojnosti SF romana, usled čega se poboljšao literarni kvalitet ovog žanra.
Hajnlajn je bio prvi pisac koji se naučnofantastičnim pričama probio u časopisima za širu publiku (npr. The Saturday Evening Post, krajem četrdesetih), a među pionirima je i kad je reč o naučnoj fantastici u modernom dobu masovnog tržišta.
Služio je pet godina u američkoj mornarici da bi potom studirao matematiku i fiziku na univerzitetu UCLA. Radio je raznolike poslove, a bio je i vlasnik rudnika srebra pre nego što je 1939. godine počeo da piše naučnu fantastiku.
Njegova četiri romana ovenčana su Nagradom Hjugo, a 1975. godine nagrađen je prvom nagradom Grand Master za životno delo, koju dodeljuje Američko udruženje pisaca naučne fantastike. Pedeset godina po objavljivanju, njegova tri romana dobila su nagradu Retro-Hjugo, koja se dodeljuje za godine u kojima nagrada Hjugo nije postojala.
U svojim naučnofantastičnim pričama Hajnlajn je neprestano obrađivao prepoznatljive teme: važnost individualne slobode i samopouzdanja, obaveze pojedinca prema društvu, uticaj organizovane religije na kulturu i vlast, težnju društva da potiskuje nekonformističko razmišljanje... Isto tako je ispitivao odnose telesne i emotivne ljubavi, zasnivanje vanbračnih porodica, kao i uticaj putovanja u svemir na ljudsku kulturu. Zbog njegovog inovativnog i slobodoumnog pristupa pomenutim temama njegova dela su izazivala kontroverze.
Njegov roman Svemirski vojnici iz 1959. godine, na primer, po mišljenju mnogih, zagovarao je militarizam, čak i fašizam, iako mnogi delovi u knjizi sadrže kritiku neprilagodljivosti i gluposti čisto militarističkog načina mišljenja. S druge strane, zbog romana Stranger in a Strange Land iz 1961. godine proglašen je zagovornikom seksualne revolucije, kao i odgovorne nemonogamije.
Posle Hajnlajnove smrti, njegova supruga Virdžinija objavljuje zbirku njegove korespondencije i beležaka, objedinjenih u neku vrstu autobiografskog uvida u njegovu karijeru, pod naslovom Grumbles from the Grave (Gunđanja iz groba, 1989).
Izdanja - Robert A. Hajnlajn
Stranac u tuđoj zemlji
